Пређи на садржај

Ева Грен

С Википедије, слободне енциклопедије
Ева Грен
Лични подаци
Пуно имеЕва Гаел Грен
Друга именаЕва Грин
Датум рођења(1980-07-06)6. јул 1980.(44 год.)
Место рођењаПариз, Француска
Занимањеглумица, манекенка
Породица
ПартнерМартон Чокаш (2005—2009)
РодитељиВалтер Грен
Марлен Жобер
ПородицаЏој Грен (сестра близнакиња)
Пол ле Флем (прадеда)
Марика Грен (ујна)
Елза Лунгини (рођака)
Жозефин Жобер (рођака)
Рад
Активни период2001—данас
Веза до IMDb-а

Ева Гаел Грен (фр. Eva Gaëlle Green, IPA/ˈɡɾeːn/ или /ɡʁin/;[1] Париз, 6. јул 1980) француска је глумица и манекенка.

Глумачку каријеру започела је наступајући у позоришту, а њен филмски првенац била је контроверзна љубавна драма Сањари из 2003. године, редитеља Бернарда Бертолучија. Пажњу интернационалне публике привукла је 2005. године филмом Небеско краљевство, а потом и улогом Бондове девојке Веспер Линд у филму Казино Ројал из 2006. који јој је донео награду БАФТА за будућу звезду. Наредне године наступила је у авантуристичком филму Златни компас, а потом се на неко време посветила улогама у филмовима независне продукције као што су Пукотине (2009), Материца (2010) и Савршено чуло (2011). Током овог периода такође је играла је и једну од споредних улога у историјској мини-серији Камелот, као и у хорор-комедији Мрачне сенке Тима Бертона.

Године 2014. Гренова се вратила високобуџетним пројектима улогама у филмовима 300 — Успон царства и Град греха: Убиства вредна, истовремено настављајући да наступа у драмама независне продукције, као и у Шоутајмовој ТВ серији Пени Дредфул.

Биографија

[уреди | уреди извор]

Рођена је као Ева Гаел Грен, 6. јула 1980. године у Паризу.[2][3] Има сестру близнакињу Џој. Њен отац Швеђанин Валтер Грен је зубар, који се појавио у филму Au hasard Balthazar 1966. године. Њена мајка Марлен Жобер је бивша француска глумица која тренутно пише дечје књиге. Мајка јој је родом из Алжира и по вероисповести је Јеврејка. Стога је Ева описала себе као „секуларну Јеврејку која никада није ишла у синагогу као девојчица” и уз то је додала да се осећа као грађанин света и да филм и живот не познају границе. Природна је плавуша, али фарба косу још од 15. године. Њено презиме потиче од шведске речи grön које означава гранчицу, а не од енглеске речи за зелену боју.

Као седамнаестогодишњакиња прекинула је школовање у Француској и наставила га у Рамсгејту у Енглеској. Касније похађа једну годину у Америчкој школи у Француској, да би после студирала три године глуму на драмској школи Сен Пол у Паризу. После тога се усавршавала 10 седмица на Академији драмских уметности у Лондону. Након усавршавања у Лондону похађа школу уметности Тиш у Њујорку.

После периода интензивног образовања се враћа у Париз као школована глумица и наступа у неколико позоришних представа, као што су La Jalousie en Trois Fax и Turcaret. Током играња у представама запазио ју је режисер Бернардо Бертолучи и ангажовао за филм Сањари. Пре добијања улоге морала је да усаврши свој енглески, па проводи два месеца са професором енглеског језика. За своју улогу у филму Сањари добија позитивне критике, иако је овај филм укључивао експлицитне еротске сцене. За часопис Гардијан је изјавила да су је њени родитељи и њен агент молили да не игра у том филму, јер су сматрали да ће проћи као Марија Шнајдер, која је доживела трауматична искуства током снимања филма Последњи танго у Паризу. Овом улогом је скренула пажњу јавности, те су је неки критичари поредили са Лив Тајлер. После тога игра у француском филму Арсен Лупен, где је наступила заједно са Роменом Дурисом. Затим добија улогу у филму режисера Ридлија Скота по имену Небеско краљевство у коме игра са познатим глумцима Орландом Блумом, Едвардом Нортоном, Џеремијем Ајронсон и Лијамом Нисоном. Филм је био велики хит, што јој доноси статус познате светске глумице. После тога је одбила улогу у филму Црна Далија, да би нешто касније добила улогу Бондове девојке Веспер Линд у филму Казино Ројал (2006). Након улоге у Казино Ројалу добија награду БАФТА за надолазећу звезду. Играла је и вештицу Серафину Пекалу у филмској адаптацији Златни компас 2007. године. Њен следећи филм је Франкли и игра уметницу са подељеном личношћу, а исте године се појавила у новом Бондовом филму (2008).

Такође је требало да се појави у контроверзном филму Антихрист (2009). Према режисеровим речима, глумица је желела да се појави у том филму али је то одбио њен агент. Она је признала да се слагала са режисерем али да су делови који су изискивали еротске сцене и голотињу биле превише за њен укус. У оквиру компаније Старз игра у серији Камелот улогу чаробнице Морган ле Феј. Сматра да је ово значајна прича јер је у само десет епизода требало да представи своју улогу, која није „девојачка улога” коју можемо наћи у другим филмовима. Током 2012, остварила се сарадња са Џонијем Депом у филму Тима Бертона Мрачне сенке. Исте године игра у филму 300: Успон царства, где тумачи лик Артемизије, заповеднице која је предводила персијску војску у битки код Саламине. Марта 2014. започела је снимање ТВ серије Пени Дредфул у којој тумачи улогу Ванесе Ивес. Исте године је одиграла главну улогу у филму Град греха: Убиства вредна.

Током 2016. Ева је сарађивала са Тимом Бертоном на филму Дом госпођице Перегрин за чудновату децу, који је базиран на роману Ransom Riggs издатом 2011. године.

Перцепција јавности и медија

[уреди | уреди извор]

Током 2007. године, Ева је била проглашена шестом најсексепилнијом звездом свих времена (од стране магазина Емпајер). Ева се нашла и на листи магазина Лос Анђелес тајмс као једна од најлепших жена из сфере филма; међу 50 глумица заузела је 18. место. Априла 2012. године Шалом лајф ју је рангирао на 2. место, као једну од 50 најталентованијих, интелигентних, насмејаних и прелепих јеврејки у целом свету.

У току своје досадашње каријере Ева је сарађивала са компанијама Монблан, Брајл, Емпорио АрманиЛанком и Хајнекен, те Кристијан Диор са којим је остварила сарадњу кроз промоцију парфема Midnight Poison.

Приватни живот

[уреди | уреди извор]

Сматра да је хладна особа; изјавила је следеће: „Када се по први пут упознам са људима, они помисле да сам јако хладна особа... Држим их на дистанци и тада помислим да сам због таквог става ушла у свет глуме. То ми дозвољава да носим маску.” Када су је једном питали током интервјуа шта би највише запањило људе везано за њу, а да се то не зна, она је одговорила да воли да слободне сате проводи код куће уз камин, чашу вина и са добром књигом. Занима је таксодермија и етномологија, те стога не чуди што је колекционар очуваних лобањи и инсектаријума.

После небројаних улога на филмском плату, не планира да остане у Холивуду јер сматра да проблем Холивуда лежи у великој моћи студијске куће а не самог режисера. Стога планира да се врати у позориште. Такође сматра да ће у Холивуду само добијати улоге фаталних жена.

Ева подржава Уницеф.

Током снимања ТВ серије Пени Дредфул, Ева је изјавила да иако није религиозна верује у натприродно.

Филмографија

[уреди | уреди извор]
Улоге Еве Грен
Година
Српски назив
Изворни назив
Улога
Напомена
2003. Сањари The Dreamers Изабел
2004. Арсен Лупен Arsène Lupin Кларис де Дре Субис
2005. Небеско краљевство Kingdom of Heaven Сибила
2006. Казино Ројал Casino Royale Веспер Линд БАФТА за будућу звезду
Награда Емпајер за најбољег новајлију
номинација — Награда Сатурн за најбољу споредну женску улогу
2007. Златни компас The Golden Compass Серафина Пекала
2008. Франклин Franklyn Емилија/Сали
2009. Пукотине Cracks госпођица Џи
2010. Материца Womb Ребека
2011. Савршено чуло Perfect Sense Сузан
2011. Камелот Camelot Моргана Пендрагон мини-серија; 10 епизода
2012. Мрачне сенке Dark Shadows Анџелик Бушард
2014. 300: Успон царства 300: Rise of an Empire Артемизија
2014. Бела птица у мећави White Bird in a Blizzard Ив Конор
2014—2016. Пени Дредфул Penny Dreadful Ванеса Ајвс ТВ серија, главна улога; 27 епизода
2014. Спасење The Salvation Мадален
2014. Град греха: Убиства вредна Sin City: A Dame to Kill For Ејва Лорд
2016. Дом госпођице Перегрин за чудновату децу[4] Miss Peregrine's Home for Peculiar Children госпођица Перегрин
2017. Еуфорија Euphoria Емили постпродукција
2017. D'après une histoire vraie Ејва Лорд снима се
TBA Vita & Virginia Вирџинија Вулф предпродукција

Референце

[уреди | уреди извор]
  1. ^ „eftekasat.net”. eftekasat.net. 06. 07. 1980. Архивирано из оригинала 23. 11. 2012. г. Приступљено 20. 04. 2017. 
  2. ^ Godard, Agathe (29. 08. 1988). „Marlène et ses filles”. Paris Match. 
  3. ^ Maida, Sabine (25. 11. 2001). „Eva Green, une star en herbe”. Version femme (La Tribune/Le Progrès). 
  4. ^ „Eva Green Eyes Tim Burton's Miss Peregrine's Home for Peculiar Children. variety.com.

Спољашње везе

[уреди | уреди извор]